Diktatori su dosadni
Džon Ralston Sol
Moj roman Mračna priključenija je vrlo svesno napisan kao pikarska komedija. Današnji pikar putuje po svetu, menja prevozna sredstva, a priča našeg života počinje da se odigrava tu pored njega.
Beograd, 28. decembra 2013.
Na mnogo načina fikcija je istinitija od onoga što zovemo stvarnošću. Ali mnogi su primetili da se i moje nefikcijske knjige čitaju isto kao fikcija. Kada upoznate nekoga ili kada prepoznate svoju priču, to svoju pravu stvarnost zadobije tek u fikciji. Činjenice su ipak samo činjenice, ali fikcija omogućava da one postanu nešto više, nešto sa dubljim značenjem.
Upoznao sam mnogo ljudi. Čak i neke diktatore. Ne mislim da bih imao nešto zanimljivo da kažem o njima. Diktatori su dosadni. Ali kada ih premestite u priču, vi, zapravo, pronalazite ono što je zanimljivo kod tih ljudi. U pravoj priči ništa ne morate da objašnjavate. Zbog toga je priča čudesna.
Moj roman Mračna priključenija je vrlo svesno napisan kao pikarska komedija. Zadržimo se za trenutak kod diktatora. Oni najčešće ne preuzimaju odgovornost za ono što se događa oko njih, ali njihova nespretnost u naporima da ne budu odgovorni za mene kao pisca je vrlo privlačna.
Došao sam na ideju da roman Mračna priključenija bude zasnovan na pripovedaču koji susreće sve te zanimljive i neobične ljude u različitim tačkama sveta. Ali hteo sam da stvorim utisak da on nije uključen u događaje, iako je sve to što se priča, zapravo, o njemu.
Moj junak putuje gotovo po celom svetu i na tom putu mu se svašta događa. Ako niste u emotivnoj ili intelektualnoj opasnosti, a da ne govorimo o fizičkoj, kao da stvarno i ne putujete. Čini se da putovanje označava stavljanje sebe u izvesnu opasnost. Idete u situacije koje vam nisu do kraja poznate, čak ni onda kada se nalazite na mestima za koja verujete da su vam apsolutno poznata.
Čitalac romana jednostavno mora dobiti više od ideje da je pikareska oblik priče u kome se ljudi kreću uz pomoć konja ili magarca. Ali ako se promenio način kretanja, osnove stvari se uopšte nisu promenile. I kao što su nekadašnji pikarski junaci mogli posrnuti s konja već u prvom sledećem mestu, od čega bi počinjala priča, tako i današnji pikar putuje po svetu, menja prevozna sredstva, a priča našeg života počinje da se odigrava tu pored njega.